КУЛТУРА ГЛУВИХ

Лица са оштећењима слуха имају заједнички језик, вредности, искуства и потребе, по којима се разликују од људи који чују.

Културолошки, оне глувоћу прихватају као део личног идентитета. Своје културне потребе остварају кроз знаковну комуникацију, сленг, културно-уметничка друштва, позоришне трупе, емисије на телевизији, обележавају Међународни дан глувих и наглувих – 29. септембар…

Основно обележје културе глувих је употреба знаковног језика као примарног начина комуникације. У установама културе нису чести посетиоци, јер специјализованих услуга и програма за ову популацију нема довољно. Зато је отклањање баријера у комуникацији са овим лицима основни задатак који морају иницирати културне установе.

ЧУЛО СЛУХА

Чуло слуха човека представља природни систем сензора који омогућава перцепцију звучних појава из околине. Под утицајем физичких надражаја из окружења,у свести слушаоца стварају се одговарајуће звучне сензације, односно звучне слике о изворима звука и његовом положају у простору. Заједно са вокалним трактом,чуло слуха чини систем за комуникацију људи помоћу звука као носиоца информација.

СЛУХ И СЛУШНА ОШТЕЋЕЊА

Улога ува као органа чула слуха није само да региструје звучне таласе, већ и да их локализује (улога у оријентацији). Уво може регистровати локацију одакле звук долази. Уво које је окренуто извору звука региструје звук раније од оног на супротној страни, односно чује га гласније.

ЗВУК

Ове разлике у чујности се прерађују у мозгу и добијају се информације о локацији са које долази звук. Очувана аудитивна функција један је од значајних услова успешне оријентације у простору, сналажења и прилагођавања променљивим условима средине. Поред своје примарне функције да прими и региструје звук, чуло слуха има и низ других асоцијативних функција, првенствено у развоју говора и процесу мишљења.
0Људско уво може регистровати звучне таласе фреквенције од 16
0до 20.000 херца

ОШТЕЋЕЊЕ СЛУХА

Оштећење слуха,у мањој или већој мери, зависно од времена када је настало, утиче на комплетан развој личности.

О ПОПУЛАЦИЈИ ОСОБА СА ОШТЕЋЕЊЕМ СЛУХА

Основна подела је подела на глуве и наглуве особе. У Србији живи око 30 хиљада глувих и око 100 хиљада наглувих особа. Коминикациона баријера је један од суштинских проблема ове популације. Оштећење слуха није у директној вези са интелектуалним способностима. Али, уколико се не обезбеди адекватан начин за социјализацију и образовање ове популације, онда се итекако јављају последице у развојном процесу личности глуве особе.

ЗНАКОВНИ ЈЕЗИК

Знаковни језик је основно средство комуникације глувих особа, а самим тим и једино средство за информисаност, усвајање знања и надограђивање личности у било ком сегменту (социјалном, интелектуалном, образовном). Глуве особе се најчешће образују у специјалним школама за глуве, које су интернатског типа, а постоје у Суботици, Земуну, Крагујевцу, Нишу, Београду...У школама је програм прилагођен и у настави се користи знаковни језик, док се кроз рехабилитацију инсистира на постављању гласа и уотреби оралног говора. Од даљег школовања (више и високе школе) глуве особе најчешће одустају, највише због тога што им за даље школовање нису обезбеђени адекватни услови (преводилац за знаковни језик), па самим тим остају ускраћени за виши ниво образовања као и професионалног оспособљавања. Неки од факултета и виших школа су дозволили полагање испита у писаној форми.

КУЛТУРА

Исти проблем постоји и у осталим областима информисања, културна дешавања (поетске вечери, књижевне вечери, трибине..) нису прилагођена овој популацији. А интересовање за истим постоји. Усвајање Закона о употреби знаковног језика (априла 2015.год) буди наду и ствара боље услове за побољшање положаја особа које користе знаковни језик како у образовању тако и у обављању основних животних потреба , ангажовањем тумача за знаковни језик. Закон је још увек на самом почетку примене, али се користи и на тај начин олакшава живот ове популације.

УДРУЖЕЊА

Глуве и наглуве особе се окупљају у удружењима која за циљ имају интеграцију и недискриминацију, а у оквиру којих се спроводе различите активности (културне, спортске, уметничке...). Такође се у оквиру тих организација обележавају значајни датуми, спортска такмичења, маскенбали...

Дипл.дефектолог-сурдолог Тумач за знаковни језик Анђелка Каљевић

Сазнајте више

„Deaf culture is an interesting example because the deaf do not see themselves as disabled, but rather as a distinct linguistic minority group.“
(advocate, supporter and deaf community member Karen McQuigg)

„Култура глувих је занимљив пример, јер се глуви не виде као инвалиди, већ као посебна језичка мањинска група.“
(Керен Меквиг, адвокат, поборник и члан заједнице глувих Аустралије)

Корисни линкови

Inclusive library services for deaf people: an overview from the social model perspective / Sarah Playforth

Serving the Deaf & Hard of Hearing Community at Montgomery County Public Libraries / Susan F. Cohen, Project Coordinator, Maryland Deaf Culture Digital Library Librarian II, Montgomery County Public Libraries Germantown, Maryland

McQuigg, K. (2003). Are the deaf a disabled group, or a linguistic minority? Issues for librarians in Victoria’s public libraries. Australian Library Journal, 52(4).

Smernice za rad sa gluvim I nagluvim osobama / Izdanje za Srbiju priredile Desanka Žižić, Danica Jaslar