Влада Батинић пише песме и приче за децу дуже од тридесет година. До сада је објавио 7 књига. Нова збирка песмама за децу „Ко се крије иза фамилије“ објављена је ове године у издању Библиотеке „Влада Аксентијевић“, Обреновац. У њој су песме за најмлађе читаоце, подељене у пет целина. Теме о којима Влада пише су деци блиске и познате: породица, кућни љубимци, љубав, другарство… Своју песму имају готово сви чланови уже и шире породице. Љубав према животињама исказана је жељом да се има кућни љубимац. Љубавни проблеми малих школараца такође су нашли своје место у песмама: и симпатије, прве љубави, осмеси и понеки пољубац. Описане су и ђачке муке с наставницима и градивом. Поједине песме прате и занимљиве илустрације које је ирадила Лара Дорин. Владине песме одликује рима, понекад чак и неки драмски моменат и, обавезни, комични или поучни закључак на крају. Књигу „Ко се крије иза фамилије“ деца ће сигурно са занимањем читати.  

Дејан Ковачевић је наставник географије у О.Ш. „Јефимија.“ Његови ученици кажу да је строг, али и да им често прича о времену када је он био ђак. Пре неколико година је почео да записује своја сећања на Обреновац који памти из детињства и младости. Приче о безбрижним годинама одрастања, школским данима, дружењу, омиљеним местима и занимљивим становницима су се низале. Све оне су нашле место у књизи „Обичне обреновачке приче“, која је објављена у издању обреновачке библиотеке. У причама у књизи су описани и обреновачки вашар, и биоскоп, и робна кућа, почетак рада кафића и дискотете у хотелу, шетње Улицом заљубљених… Дејанове приче су једноставне, искрене и сентименталне. Свако ко је прочита, а одрастао је у овом граду, у њој ће се препознати. Оне су сведочанство о нашем граду и животу који се у њему одвијао од половине седамдесетих до данас. „То је период који се највише односи на моју генерацију, оне рођене почетком седамдесетих, али ће се у неким причама препознати и они мало старији, а и они мало млађи, јер живимо у истом граду“, рекао на је Дејан. Приче о прохујалим временима су привукле бројне читаоце. „Ово је једно моје виђење и доживљај Обреновца. Ваљда сам подсетио људе на неко прошло време, на места где смо се радо и често окупљали. Искрено, нисам очекивао овако добру реакцију, али сам после по коментарима видео да су приче добро прихваћене. Нисам их писао да би их читали само они који у живели у то време. Волео бих да их прочита и неко коме ће то бити мотив да и сам почне да пише или другачије гледа на град у коме живи.“ Ако и ви желите да уживате у овим причама, имате нашу најискренију препоруку. Књигу можете наћи у нашој библиотеци.